Дани европске баштине су заједнички програм Савета Европе и Европске комисије. Обележавају се у око педесет држава од 1991. године, а у Србији од 2001. године. У оквиру манифестације која је ове године у Крагујевцу обележена 4. октобра под називом Језик и писменост, Универзитетска библиотека је у сарадњи са ФИЛУМ-ом организовала изложбу радова Ћирилица-калиграфије и штампана писма поводом обележавања 275. година од рођења Д. Обрадовића и 150 г. од смрти В. С. Караџића. Изложба је отворена у Галерији Универзитетске библиотеке у 12 ч. Циљ програма јесте представљање богатог културног наслеђа европских народа у циљу синтезе знања, умећа и традиције у свим облицима уметничког изражавања. Овим се, као једним од чинилаца европског идентитета, сугерише и наглашава јединство различитости у заједничком европском наслеђу. Српски језик као мали, али интегрални део европске културе има огроман значај, стога га је неопходно темељно изучавати. Изложба је представљала својеврсни поглед на ћирилицу у њеној дијахронијској и синхронијској перспективи. Бројни учесници: студенти, асистенти и професори ФИЛУМ-а на Одсеку за примењену уметност, Катедре за графички дизајн, на челу са професором Драганом Пешићем, бавили су се излагањем и анализом рукописа наших стваралаца (Иве Андрића, Исидоре Секулић, Лазе Костића и патријарха Павла), као и рачунарских фонтова који су креирани по узору на њих.
ПРОГРАМ МАНИФЕСТАЦИЈЕ ЈЕЗИК И ПИСМЕНОСТ
СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ, Галерија Народне библиотеке „Вук Караџић“ - 11:00-12:00
Изложба фототипских издања и копија старих и ретких књига, рукописа и периодике из фондова Библиотеке Матице Српске, Народне библиотеке Србије, Библиотеке САНУ, Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу и других. Изложба се састоји из три дела: старословенско раздобље, српскословенско и ново доба – озваничено Вуковом језичком и правописном реформом. Старословнско раздобље обележио је језик и писмо ћирилометодијевске епохе, српскословенско доба (српска и руска редакција старословенског), а треће је илустровано публикацијама објављеним на српском народном језику и писму прихваћеном након Вукове језичке и правописне реформе 1864. године.
ЋИРИЛИЦА – КАЛИГРАФИЈЕ И ШТАМПАНА ПИСМА, Галерија Универзитетске библиотеке, 12:30
Изложба представља поглед модерности на ћириличну традицију. Излажу се радови студената, асистената и професора ФИЛУМ-а, Одсека за примењену уметност, Катедре за графички дизајн, на челу са професором Драганом Пешићем, предавачем на предмету Писма са калиграфијом и Типографија. Излажу се и радови који се баве анализом рукописа српских великана (Иве Андрића, Исидоре Секулић, Лазе Костића и Његове светости патријарха Павла), као и рачунарских фонтова који су на основу њих креирани.
КАЛИГРАФСКИ ИСПИСИ, Ђачки трг – плато испред Прве крагујевачке гимназије - 13:30 – 14:30
Изложба паноа са калиграфским исписима на језику домаћих и европских писаца, у оригиналу и преводу, илустрованих уметничким портретима аутора, садржи и приказ старих словенских графема сраслих у идиоме и фразеологизме савременог руског језика.
ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И ИНОВАЦИЈЕ, Прва крагујевачка гимназија 14:30 – 15:00
Изложба представља избор из фонда старе и ретке књиге Народне библиотеке Србије, поводом 520 година од прве штампане књиге на српскословенском језику – Октоих, и даје посебан осврт на историју српског штампарства.
15:00-16:30 Обилазак
Епархијска библиотека – Милошев венац – Народни музеј, Стара црква и Стара скупштина - Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ – Музеј „21.октобар“.