Трећу сезону изложби у Универзитетској галерији отвориле су
фотографије мр Милана Алексића, редовног професора Филолошко-уметничког
факултета.
Уметничка пракса Милана Алексића је превасходно усмерена ка фотографији.
Изазов и задовољство употребе тог медија се осећа у слободи паралелног
рада у више различитих модалитета фотографије који се међусобно
обогаћују и преплићу.
Његово интересовање и приступ се креће од документарног (Лоше одржавање,
Америчке иконе) до концептуалног (Милан Алексић, Мртва природа) са
нејасном границом између тих жанрова (Узорци: Цркве, Најлепше куће,
Стока).
Основна брига остаје о питању традиције против иновације. Радећи између
та два начина и формиран на наслеђу модернизма, он је наклоњен
иновацији, интуицији и истраживању свестан снаге визуелног наслеђа и
процеса опонашања. На срећу дијалектика (посебно у фотографији),
обезбеђује и подсећа нас да је све у сталном стању промена, увек
обезбеђујући бар минимални степен оригиналности.
Истакавши да је Милан Алексић јединствен уметник за кога је тешко
написати критику, јер је он сам себи, управо својим делима, највећи
критичар, проф. Видан Папић отворио је изложбу фотографија која је у
Универзитетској галерији била постављена до 02. новембра 2012. године.
На изложби је приказан пресек ауторовог фотографског стваралаштва кроз избор и приказивање радова из серија: Мртва природа; Лоше одржавање и Америчке иконе. На овој изложби се први пут представљају и три сегмента нових радова из серије Узорци: Цркве; Најлепше куће у Србији и Стока.
